Kako pomeranje cilja pomera nas
Odavno mislim da je svaka motivacija minimum dvostruka, spoljašnja i unutrašnja.
Malo je reći da sam samu sebe iznenadila odlukom da istrčim trku zadovoljstva na Beogradskom Maratonu, ali mi je ta aktivnost značila kao da sam istrčala sam maraton : )
Spoljašnji faktor za moju odluku su bili moji prijatelji koji su već odlučili da trče polumaraton i malu trku, i koji se za to spremaju već mesecima. Lično, odlagala sam trenutak da i sama krenem sa treningom, hvatala sam se ograničavajućih faktora, i pravdala sebe time što sam vežbala na drugoj strani. Unutrašnja motivacija je suptilnija i očito je moja podsvest radila za mene, jer sam bez ikakve prethodne pripreme samo odlučila da se pojavim i uradim koliko mogu. Od trenutka kada se ova odluka desila, entuzijazam je samo bujao i mogla sam samo da snažno uzjašem taj talas.
Dan Maratona je došao, i trka je puštena. Krenuti zajedno i držati se grupe koliko je god moguće, ali svako mora da prati svoj ritam i ja sam ubrzo zaostala. Onda trka počinje da bude borba sa samim sobom, vreme je sekundarno, važno je samo završiti, a cilj je tako opipljiv i definitivan. Mišići trnu, gubi se dah, usporavaš, hvataš ponovo ritam i skupljaš snagu da završiš. Poslednjih 400 metara ne osećaš noge, ništa nije teško, kao da se pore na glavi skupljaju i šire i fini trnci se zrakasto šire telom. Prolaziš kroz cilj, i shvataš-možeš sve. Prijatelji koji te bodre i čestitaju, sreća koja zrači iz tebe i prijatni umor. A to je bila tek trka zadovoljstva. Ostali smo i posmatrali polumaratonce i maratonce kako prolaze kroz cilj, i osećali neverovatan ponos, zato što smo mali deo nečeg zaista veličanstvenog.
Svaka završena trka je mala pobeda, a sam Maraton je pobeda čoveka i Beograda, i motiv da svoj cilj pomerim u budućnost za koji kilometar. Nagrada je izuzetna- ponos, ljubav i vera u samog sebe. Šta više tražiti od sporta?
Tagged as ispunjenost, sport, zadovoljstvo + Categorized as Random thoughts, Urban landscape
10 Comments
Trackbacks & Pingbacks
-
Tweets that mention Kako pomeranje cilja pomera nas | Tijana, uglavnom -- Topsy.com
[...] This post was mentioned on Twitter by Vukašin Stojkov, Tijana Popadic. Tijana Popadic said: http://tijana.info/kako-pomeranje-cilja-pomera-nas/ [...]
Tijana, šta si ti trčala, 5 km ili utramaraton na 160 km?
Baš mi je drago da si ovako verbalizovala osećaj. Prava stvar. A najbolje je što posle odeš sa drutšvom u kafanu i taj osećaj koji imaš, posle zajedničkog postignuća, je 5 puta bojli nego druženje posle smorenog dana na poslu… endorfini kažu
draga,
odlično si ovo primetila – ta borba sa samim sobom je ono što čini da nam svakodnevni život deluje dinamičnije, sve u cilju nekog višeg smisla i poboljšanja sopstvene ličnosti. Ako se za milimetar pomerim u odnosu na juče ja sam zadovoljna. Još ako to može ne samo da bude lično motivisano, nego imaš podršku prijatelja i zabavu posle istrčane trke, onda je to tek plus. Ali taj osećaj koji imaš kad istrčiš i to koliko se lagano osećaš je nezamenljiv.
ja odoh na trčanje posle ovog teksta :)
Lepo!
Naredni cilj: krug oko Ade!
Dugujes to Jeleni i Dragani!:))
Ja cu da vas pratim na bajsu! :)
@ Veroljub Mislim da je osecaj vazniji od brojeva, u mom slucaju, mada i na njima moram da poradim. Endorfine uzgajam :)
@Ogi Prve slobodne nedelje dolazim :)
@ Sonja Kako god tebi najvise pase :*
@ Anica Sjajno, ako je postignut taj efekat!
@Tijana Krug oko Ade duguješ sebi, a Dragani i Jeleni može jedna kafa u nedelju oko 10h, klub Havana na Adi ;) čekamo te