Trčanje

Ego: o rezolucijama ili području borbe?

Iako se opšte uzev, novogodišnje rezolucije smatraju kao lame oblik komunikacije, ovoga puta pravim izuzetak, prethodno obavezana ovim postom, i dodatno motivisana jednim  prostim i intenzivnim utiskom:  danas baš volim sebe. Utoliko čudnije ako uzmemo u razmatranje 2010. Bila je to godina turbulentna u kako u poslovnom, tako i u emotivnom smislu. Naučila sam dosta, ali te lekcije su skupo plaćene. Ipak, ako postoji pravo vreme za svaku lekciju, utešan je utisak da sam imala čime da ih platim, i da sam neke krupne odluke donela u pravo vreme.

Možda je pogrešno verovanje da je još jedna revolucija Zemlje ujedno i dokaz da smo mi mudriji, ali svako od nas može i mora da sporovodi ličnu revoluciju, pa makar na nivou rezolucija :)

Pitanje ega je pitanje pametno postavljenih granica. Jedna od slika koju  je 2010. pokazala je da su se borbe vodile unutar mene, u prilično usko definisanom području. Ono što od 2011, i budućnosti uopšte zahtevam od sebe je proširenje tih granica, dublje u „neprijateljsku“ zonu.  Postoje oblasti mog života koje zavise sasvim od mene, postoje i one koje to nisu. Između je međuigra koja zavisi i od sreće, tajminga, poznanstva i rizika, ali šanse da se to područje iskoristi se povećava sa nivoom kontrole koji imamo nad sobom.

Sa tim u vezi, moja područja borbe i moja lična revolucija će se voditi oko sledećeg:

  1. Telo – Od svega što nam je dato pitanje kontrole tela je ono što je najviše do nas. Tu se gradi karakter i tu dajem svoj maximum. Od svih odluka iz 2010, ostvarila sam sve sem jedne: nisam istrčala 10km, stala sam na 8. Ovo nije lični poraz jer sam kroz taj rezultat ostvarila nešto što je bilo najbitnije ritam koji mi je doneo kondiciju i snagu, a sa druge strane stanjivanje i toniranje tela. Sledeća godina nestaviće se u istom ritmu, sa redovnim vežbanjem, jačanjem snage i svega ostalog što sam definisala kao smartbody.
  2. Strast – Za koju uvek moram da nađem vremena. U 2011. Završiću pisanje knjige koju sam započela. Do sada je ona pisana na marginama drugih projekata, i na nivou imaginacije, sada je vreme da je prenesem u realni domen. Pisanje je moja prva ljubav. Mudri kažu da nikada ne oženiš prvu ljubav, ali niko ne brani da ti bude ljubavnica. Sa ovom temom flertovaću ozbiljnije i temeljnije.
  3. Usavršavanje – jer stagnacija je nazadovanje. Self-directed learning ili master za teme koje mi komešaju misli.  Sve ono čime se dičimo kao našim najjačim atributima, vremenom postanu mane, ukoliko ih  konstruktivno ne upregnemo. Ovo je bila jedna od težih lekcija 2010.
  4. Ljubav -  igrom slučaja na ovom mestu. Ona je katalizator svih promena, i tu nema puno prostora za elaboraciju. Voleću jače, iskrenije i sa više strpljenja. Od ljubavi u najširem moralnom smislu, do ljubavi koju dajemo samo jednom.

Ovako definisana područja borbe, stvoriće i parametre na osnovu kojih će se ego  samoprocenjivati  i dajući svoj maksimum, moći zaista da kažem da volim sebe, i danas i svakog dana.

Previous Post Next Post

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply