flower
Ideje

Par reči o sreći

U poslednje vreme dovoljno često na webu nalećem na tekstove koji su na ivici self-help police, ali ipak autoritetom autora ili sadržinom pomalo odskaču i dozvoljavaju mi da ih ipak pročitam i razmislim o njima. Suština: sreća ne pada sa neba kao nagrada za dobra dela. Na njoj se radi. I ona može da se nauči.

Linkove preuzmi  ovde ovde i ovde.

Ono što se  meni dopalo na osnovu svega što sam čula i videla je prava mera. Nepodnošljivo mi je da slušam pretenciozna naklapanja ili  predavanja. Malo dozirane strategije, sa druge strane, ne može da škodi. Elem, zašto mislim da je vreme da dam mojih par redova na ovu temu?

Jednostavno-zato što umem da budem srećna. Jezivo narcistički zvuči, zar ne? U svakom slučaju, malko ublaženo-na dobrom sam putu da ostvarim strategije koje će me činiti srećnom.

Naravno, za invazivnu antidepresivnu terapiju zaista preporučujem  pomoć profesionalaca, ali za day to day ritual, evo mojih pet centi kako da načinite razliku između prosečnog dana i dana prodisanog punim plućima. Hajde da od disanja i počnemo.

Diši. Ako si pušač, batali ili smanji pljuge. Nemala količina mojih bliskih prijatelja je ovaj podvig izvela u prethodnih par meseci. Dokaz da nije nemoguće. Plus, svako od njih će potpisati da je to neverovatna promena koja vodi u sledeće male pobede. Ako ne pušiš, nauči da dišeš sporije, i iz stomaka. Smiruje. i produžuje život : )

Druga strategija, povezana sa prvom je raditi na svom telu. Svako ko ne vežba ima svoj izgovor, ali svi izgovori su nebitni kada se uđe u suštinuj ove zamisli, a to  je  da uvek možemo da uradimo nešto dobro za svoje telo i sebe. Trčite, ako nemate s’kim, izvolite link za grupno trcanje. Šetajte. Radite yogu kod kuće. Ako misliš da si slabokarakteran-plati neki skuplji program, to je sasvim jak motiv da se ispoštuje para koju si dao. Vremenom, od muke, svaka vežba postaje navlaka, i  hormoni sreće dolaze sami za njom.

Iskoristi svoj hendikep. Svaka pozicija u životu ima svoje dobre strane, i umesto želje da si  na tuđem mestu, osmotri malko bolje svoje mesto. Ako si nezaposlen, imaš više slobodnog vremena. Oslobodi se neurotičnog ritma radnog sveta. Spavaj, šetaj se po Adi, ili parkovima kada nema gužve. Idi na ranije bioskopske projekcije. Čitaj. Radi na svojim strastima. Pravi neki projekat za sebe. Radi za džabe. Piši. Kreiraj. Isplatiće se. Imaćeš šta da pokažeš kada počneš da radiš, a i rad nagrađuje sam po sebi ako ga radiš zbog sebe. Ako radiš budi ponosan na sebe. Odvoj malo vremena svakog dana i čestitaj sebi na svojim uspesima. Osvesti sebe o svojim dobrim radnim navikama, i budi iskren kod mana.  Koristi pametno svoje resurse. Ne troši pare manijakalno samo da bi dokazao da si nešto zaradio. Investiraj u sebe. I podeli sa drugima, koji su trenutno u lošijoj poziciji.

Vreme. Za sebe. Za druge. Nikada ne gubi iz vida zašto živiš, a zašto radiš. Zamisli gde bi najradije bio, i primeni to u praksi. Niko na kraju života ne žali što nije radio više ili imao više para. Svi žale za sitnicama. Misli o tome na vreme. Vreme se ubrzalo, i svet se smanjio. Usporiti korak postaje specifična veština, vežbaj je!

Tačke oslonca. Neke stvari ne možemo da kontrolišemo. Neke možemo. Oko prvih je suvišno nervirati se.

Pet je stubova sreće: porodica, zdravlje, prijatelji, ljubav, posao.

Nemamo isti nivo upliva na svaki od njih. Za zdravlje, posao i ljubav možemo da kažemo da smo dali sve od sebe, ali neočekivano je sasvim moguće, i najčešće se i desi. Tada se sve svede na porodicu i prijatelje. To su odnosi u koje moramo da ulažemo i ja ih nazivam tačkama oslonca. Ipak, ne očekuj da  svi rade sve za vas.  I prigrli svaku emociju na koju ćeš naleteti. Postoji vreme za radost i tugu, i tuga ima svoje mračne refleksije, ali na jedan prirodan način, ume da prija. Ogroman deo umetnosti proizvod je tuge i ima svoje neosporno mesto u nama. Odbijanje tuge je odricanje dela ljudskosti.

Ljubav jeste bezuslovna u teoriji, ali moraš prvo voleti sebe. Naći način da provodiš vreme sam sa sobom i da pritom bude lepo nije jednostavno. Ali upravo to je osnova svih veza koje ćemo graditi u životu. Mislim da je šuština ove ljubavi postavljanje realnih očekivanja. Tanana je granica između prosečnosti i realnog sagledavanja sebe. Visina očekivanja uvek mora biti postavljena malo iznad mogućnosti, za jedan beskonačno mali milimetar. To ostavlja prostor da se uvek nečemu teži ali i dovoljno vremena da se bude ponosan kada taj cilj ostvarimo. Sve ostalo je pozivnica za nesreću.

Za kraj moja mala fabrika sreće: moji psi. Ko ima ljubimca , zna o čemu pričam. Ko nema, možda zna šta propušta a možda i ne. Ali veruj mi, psi leče. Psi su nešto što smo otrgli od prirode i od tad je vezano za nas. Ta veza je predivna i čista, i veliki boost u korist svakodnevne sreće.

Završila bih sa malim upozorenjem: ne shvatajte me previše ozbiljno, a ni sebe kad smo već kod toga. U prvom blog postu sam napomenula da se robotske  doslednosti malo plašim. Možda  ja imam potebu da rezimiram svoj happy recept. Ali vi iz njega uzmite samo ono što vam je potrebno, a ostatak slobodno bacite. Srećan vam ostatak dana : )

Previous Post Next Post

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply